Kulturne institucije

• Narodni muzej Vranje
• Muzej kuća Bore Stankovića
• Svepravoslavni centar Otac Justin Popović sa spomen kućom
• Pozorište „Bora Stanković“
• Narodna biblioteka „Bora Stanković“
• Istorijski arhiv „31. januar“
• Galerija Narodnog muzeja
• Galerija Narodnog univerziteta
• Škola animiranog filma
• Književna zajednica "Bora Stanković"

Praznici, slava i hodočašća

• 31. januar - Dan oslobođenja Vranja 1878. godine
• 7. septembar - Dan oslobođenja Vranja 1944. godine, dan kada su jedinice NOV-a ušle u grad, koji je već bio napušten od strane bugara
• Duhovi - Slava grada
• Veliki petak - Hodočašće u crkvu Svete Petke (Krstata džamija)
• Velika Gospoina - Hodočašće u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Sobini

Žuto cveće

Vranje često nazivaju i žuto cveće.

Naziv je nastao krajem Prvog svetskog rata, tokom prolaska francuske vojske kroz Vranje. Jedan od francuskih vojnika je baki koja je uređivala baštu nazdravio sa:

- Bonžur (fr. Bon jour) - Dobar dan.

Baka koja je razumela da je vojnik rekao božur je odgovorila:

- Nije to sine, božur, to je žuto cveće!

Od tada se Vranje naziva žuto cveće, a postoji i pesma "Vranje, moje žuto cveće". Takođe, žuta boja je postala tradicionalna boja za Vranje, pa na primer sportisti Vranja nose žute dresove (FK Dinamo Vranje).

Vranjski melos

Vranjski meslos nadaleko je poznat. Njega je u Beograd putem svojih drama, a naročito svoje „Koštane“ i putem romana „Nečista krv“, odneo poznati vranjanacBorisav Stanković. Naime drama „Koštana“ je drama sa pevanjem, a njeni najzanimnjiviji delovi obiluju pesmom (scena Mitketa i Koštane). Muzika je veoma živopisna i vesela. Treba izdvojiti posebnu igru koja se igra u ovim krajevima pod nazivom čoček. Naravno najpoznatiji je vranjski čoček. Sem ove igre postoji veoma puno pesama, najčešće sa ljubavnim i tragičnim sadržajem. Neke od ovih pesma su našle svoje mesto i u Mokranjčevim „Rukovetima“.

Vranjske pesme su pevali mnogi, od Vasilije Radojčić do Svetlane Ražnatović, a samo se je na njima proslavio Vranjanac Staniša Stošić. Sem ovih melodija, trubački orkestri su specifičnost Vranja. U samom gradu (naročito u Gornjoj čaršiji) i obližnjem selu Pavlovac postoji na desetine trubačkih orkestara. Nekoliko njih osvajalo je brojne nagrade na Saboru trubača u Guči. Najpoznatiji među njima je bio orkestar Bakije Bakića. Danas orkestar Nenada Mladenovića nastavlja tradiciju Bakijinog orkestra. Milan Mladenović, trubač iz orkestra, osvojio je prvu trubu na Saboru trubača u Guči 2007. godine, a sam orkestar je proglašen najboljim.